Neverovatno je kako pisanje može da opusti i smanji opterećenost koju nam stvaraju svakodnevne obaveze. Pisanju sam se vraćala uvek kada sam imala višak slobodnog vremena što je naravno u samom startu bila greška. Kada ne pišete zbog sebe već zbog drugih, tekstovi su hladni, nema osećaja koji mogu da vam prenesu.
Vreme u kom živimo nam omogućava da sa velikim brojem ljudi podelimo svoja razmišljanja i utiske o događajima i mnogo čemu drugom na razne načine. Možda se ponovo odlučujem za jedan od najnepopularnijih posebno zbog forme u kojoj pišem ali i dalje želim da verujem da je pisanje tu zbog njega samog.
U poslednjih nekoliko dana vrlo često čujem da život nisu društvene mreže iako previše vremena provodimo koristeći iste. Da se život sastoji iz događaja koji nas čine sretnima ili tužnima. Da nije sve kao što izgleda i kako se predstavlja. Onda mi je negde logično pitanje, da li smo polako počeli da se vraćamo realnosti? Ili je i ovo neki privid?
Šta to beše sreća?
A onda se zapitate šta je dovoljno da bi bili sretni? Savršen izgled, novac, odeća u neograničenoj količini ili nešto drugo? Jesu li nam se i apetiti promenili i to nas učinilo gordima i neposlušnima? Učaurenim u svojoj staroj zoni komfora? Da li se nekad zapitate šta je potrebno ili zbog čega biste se promenili? Svoju dnevnu rutinu, navike, sve za šta ste smatrali da vas čini?
Sreća = ljubav
Nemojte mi samo reći da je zbog ljubavi, negde čak i ja odbijam da verujem u to. I ona se promenila. Postala drugačija, neuhvatljiva. Pomešana sa požudom, strašću, ljubomorom, posesivnošću negde je izgubila svoj osnovni oblik. Onaj čist koji je malo kome dostupan.
I uostalom kako znate da osećate ljubav? Kako dođe do tog osećaja? Tako što nekog upoznate, prođe dug vremenski period u kom se upoznate i osetite da nešto postoji ili vam se prosto desi? I dalje se bavim mišlju da ljubav postoji kada prosto shvatite da bez neke osobe ne možete, da svakodnevno mislite na nju, da vam je stalno potrebna. Neko vam se prosto uvuče pod kožu i nema dalje. Ni ne osetite. I onda nema izgovora. Idete napred ka toj osobi bez obzira na sve.
A šta vi mislite?
Da li je ljubav dovoljna za sreću?
